"Heroji u ukinutim nazivima ulica umeli su s takvima. Zato ih se toliko plaše"

Piše: DENIS KOLUNDŽIJA (Autonomija.info)

MISTERIJA: Jedna od omiljenih mi lokalnih misterija je ona o nekadašnjoj Ulici Koste Nađa u Odžacima. Na prvi pogled, ništa čudno da je neko mesto u Vojvodini nazvalo ulicu po Vojvođaninu, narodnom heroju i slavnom komandantu 3. jugoslovenske armije, potonjem generalu armije.

RAZLIKA: Ono što pak Odžake razlikuje od drugih jeste činjenica da je general Nađ svoju ulicu dobio odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, nakon što se ulica nazivala po Banu Jelačiću. Onima koji su tu živeli, a poznajem takve, godinama niko nije verovao kad bi naveli svoju adresu: Kosta Nađ je u to vreme bio veoma živ, kako može da ima svoju ulicu kad takva privilegija pripada samo Titu?! Kako je to Odžačanima uspelo, i još se održalo, e to niko živ ne zna.

SPS REVIZIONISTI: Nađ je umro 1986. godine, pet godina pre nego što se raspala i vojska koju je stvarao i država za koju se borio. A onda je njegova ulica preimenovana u Vase Pelagića: učinili su to krajem 90-ih godina, s još dosta ulica, socijalisti u svom bednom nastojanju da valjda budu veći revizionisti od nacionalista.

OBRAČUN: Vojvođanska mesta – istina, ne sva! – počela su tokom devedesetih u talasima da se obračunavaju s tragovima prošlosti: prvo su stradale ulice s imenima partizanskih komandanata i narodnih heroja, bome nisu zaboravljeni ni crvenoarmejci, a kad im je ponestalo štofa ostrvili su se na „neprijateljske“ toponime iz bivše Jugoslavije.

OKTOBAR: Oktobar je decenijama bio mesec kada su vojvođanska mesta obeležavala sećanje na oslobođenje od okupatora u Drugom svetskom ratu. Avaj, s brisanjem prošlosti, makar sa tabli s nazivima ulica, poenta obeležavanja takvih datuma – oslobođenje od okupatora! – dobro je ako je makar pomenuta u svečanim govorancijama, u kojima se neretko više ističu heroji iz nekih drugih ratova.

OSMI: Osmi oktobar je datum kada je 1944. oslobođen Novi Kneževac. Na sajtu Opštine poslednjih godina nemoguće je pronaći vest da naprednjački čelnik opštine polaže venac povodom Dana oslobođenja. Propust pres službe koja sve njegove aktivnosti pomno prati? Teško.

ČISTKA: A i čemu obeležavanje tog datuma kad su odbornici juna ove godine promenili nazive 44 ulice u osam naselja! Ko je najviše stradao u toj čistki? Maršal Tito, Žarko Zrenjanin, Ivo Lola Ribar, Koča Kolarov, dve vojvođanske divizije, ali i ulice poput Radničke, Pionirske, Omladinske, Prvog maja, Partizanske, Bratstva-jedinstva…

VUK: U hrabrom obračunu s odavno preminulima, predsednik Opštine Radovan Uverić ukazao je da je nedopustivo da ulice nose imena „raznih polupismenih ubica koje su došli na vlast sovjetskim tenkovima“. Ok, ali zašto je morao da strada siroti Vuk Karadžić koji je u Srpkom Krsturu izgubio ulicu u korist Slavka Šećerova?!

UBEĐIVANJE: Mrzeti do ove mere NOB i partizane zbog komunističke ideologije opredeljujuća je u birokratskom zatiranju partizanštine. Ali, uz preoblikovanje prošlosti, antikomunizam i revizionizam, uz svesrdnu podršku države, imaju očito još jedan, ali opasan cilj – da nas ubede u istrošenost, nevažnost pojmova kao što su sloboda, slobodan čovek, borba protiv fašista i fašizma, okupatora i domaćih izdajnika.

Heroji u ukinutim nazivima ulica umeli su s takvima. Zato ih se toliko plaše.