Dejan Atanacković, vizuelni umjetnik i pisac uputio je otvoreno pismo proevropskoj opoziciji u kome na nju apeluje da se suoči s pitanjem Kosova umjesto što o tome ćuti, izbjegava ili na nedorečen način tretira ovu temu. Njegovo pismo prenosimo u cijelosti i bez intervencija.

Dragi prijatelji opozicionari, poslanici parlamentarnih stranaka okupljenih oko protesta Srbija protiv nasilja, učesnici najavljenih izbora, nakon nedvosmislenih dokaza o terorističkom delovanju i potpori terorizmu od strane režima Aleksandra Vučića na Kosovu, nakon sramnog i kukavičkog ubistva kosovskog policajca i besmislene pogibije pripadnika srpske paravojne formacije, nakon „dana žalosti“ koji država koja finansira terorizam kao blato utrljava u lice svojim građanima, strategija izbegavanja Kosova kao teme koja „unosi podele“ naprosto više nema nikakvo ni strateško, ni političko, ni moralno opravdanje.

Nema više prostora za bilo kakve eufemizme i nedorečenosti o Kosovu. Nema prostora za uopštavanja i nepreciznosti o stvarnosti koja nam je već godinama pred očima.

Nema prostora, kada Srbiji patološki sukobljenoj sa stvarnošću ponovo prete sankcije i ratni sukobi, kada se iz Beograda već godinama finansiraju ubice i krijumčari, organizuje odstrel nedužnih i srpske i albanske nacionalnosti, kada se ubicama pruža sigurna kuća i obezbeđuju unosni poslovi.

Zato Vas pozivam da o tom ključnom pitanju za napredak i bezbednost Srbije, namesto besciljne i jalove politike ćutanja, građanima čiju podršku očekujete na predstojećim izborima ponudite makar tračak vizije jedne Srbije svesne svog realnog položaja u svetu i neposrednom okruženju.

Ponudite viziju Srbije u kojoj su pale sve laži o Kosovu. Ponudite viziju Srbije kojoj je u najvećem interesu da i Srbija i Kosovo budu slobodne, normalne, demokratske, evropske zemlje, Srbije kojoj Kosovo više nije večita frustracija i poraz, već istovremeno i ponos srpske istorije i svest o srpskim greškama, rečju: osnov za snažan, zreo i realan, a ne lažan identitet.

Ponudite viziju Srbije koja je nekada bila u stanju da sanja Jugoslaviju, i koja će sutra biti u stanju da sa svim svojim nekadašnjim jugoslovenskim susedima, pa i sa Kosovom, deli tek formalnu granicu na kojoj, kao sada između Hrvatske i Slovenije, stoji natpis “slobodan prolaz”.

Suprotstavite se višedecenijskom invesitiranju u toksičnu iracionalnost zbog koje Srbija ostaje večito žarište unutardruštvenih sukoba i večita pretnja za svoje okruženje.

I sami ste svedoci, kao što smo svi, koliko je politika izbegavanja suočavanja sa stvarnošću Kosova metastazirala u društvu, koliko je doprinela da se društvo sludi i podeli, da se Srbi na Kosovu godinama koriste kao topovsko meso i pioni kriminalne politike Beograda, da se laž uspostavi kao princip vladanja, i najzad, koliko je od Vaše politike nesuočavanja evropska Srbija pretrpela štete, a koliko su od nje profitirali razni promoteri vraćanja Srbije u devedesete.

Mora se prestati sa praksom nesuočavanja. Mora se javno osuditi svačije učešće u lažima koje daju podstrek nasilju i sveopštoj moralnoj i političkoj sluđenosti. Zato prestanite, molim Vas, svi koji to još uvek činite, da pričate sulude bajke o očuvanju teritorijalnog integriteta nad teritorijom koju je Srbija nepovratno izgubila u jednom sramnom ratu pre četvrt veka, i čiju je državnost, uostalom, već odavno priznala.

Počnite da iskreno brinete za one desetine hiljada Srba na Kosovu kojima je potrebna podrška ozbiljne i uređene Srbije i odgovornog i racionalnog srpskog društva.

Progovorite o budućnosti Srbije i Kosova, jer obe nas se budućnosti najdirektnije tiču, i ponudite opipljive dokaze da je zaista vidite, i da u nju verujete.

Prestanite sa pogrešnim i opasnim izjednačavanjem “i jedne i druge strane”. Nemate nikakvo pokriće za to, a učestvujete u obmanjivanju građana samo da biste uspešnije balansirali nad populističkim brlogom koga se plašite kao đavo od krsta, umesto da se s njime suočite i pomognete da se – jer je to Vaš politički posao i Vaša odgovornost – iz brloga izađe.

Prestanite sa potcenjivanjem intelektualnog i moralnog kapaciteta ljudi koji u Vas veruju i u Vama vide jedinu nadu. I nemojte se zavaravati da će Vam svesna i dobro obaveštena Srbija na čije glasove računate oprostiti bilo koji trenutak kada je trebalo problem precizno i glasno identifikovati, umesto zavijati u oblande.

Prestanite da ignorišete činjenicu da u Srbiji živi jednako značajan broj Albanaca koliko na Kosovu živi značajan broj Srba, a koji su pod režimom ratnohuškačkog radikala i finansijera terorizma Aleksandra Vučića na meti predrasuda i kriminalno-populističkog potkosurivanja, i da ignorisanjem te činjenice prećutno učestvujete u pripremanju još jedne u nizu ogromnih i opasnih srpskih grešaka.

Birajte sebi društvo, ako hoćete da građani biraju Vas. Ne uzimajte ni orah iz ruku onih koji falsifikuju mrtve, i davne i nedavne, onih koji dodaju, umanjuju, relativizuju, generalizuju, i uopšte tretiraju mrtve kao krompire na pijaci, kako bi “naših” bilo više, i kako bismo bili, makar samo u sopstvenim očima, više tragični i više frustrirani.

Pljunite im u lice javno. Ne dozvolite sebi da masovne grobnice albanskih civila posejane po Srbiji, koje su kopali upravo ovi koji danas vladaju Srbijom, zbog Vašeg ćutanja o njima završe pod Vašim političkim tepihom.

I najzad, prestanite već jednom da se, kada je Kosovo u pitanju, tako neiskreno i nezrelo pozivate na Ustav, ili makar obuzdajte one među Vama koji to čine, jer vrlo dobro znate da ni u jednoj zemlji na svetu nije predviđeno da Ustav bude štivo epske fantastike.

Ako u njemu piše nešto što je tendenciozna fikcija, pa i svesna laž, to znači da Ustav treba da se piše ponovo, i to će jednog dana, iskreno se tome nadam, biti Vaš posao.

Uz iskrenu podršku evropskoj Srbiji na predstojećim izborima, uz nadu u dobre procene i odluke,

Dejan Atanacković