Kad kažem da sam imao sretno djetinjstvo, upozore me da šutim jer će me neko čuti. Kad kažem da sam imao sretnu mladost, opet me upozore da šutim. Kad pričam da sam živio u zemlji Jugoslaviji, zemlji sretnih ljudi, kažu ne pizdi svugdi su oko nas.

Kad kažem da su u Jugoslaviji doktori spašavali ljude bez obzira na vjeru, naciju i boju kože, a sad spašavaju samo "naciju" koja ima puno novčanica u rukama i džepovima, opet kažu šuti. Kad kažem da se bestijalni morlaci nisu iživljavali nad Hajdukom u Jugoslaviji kao sada, opet kažu šuti.

Kad kažem da je radnik u Jugosljenjen i poštovan, a sada ga gazi tko stigne i izbacuje gladnog na ulicu, stave prst na usta i kažu šuti. Kad kažem da je Jugoslavija bila respektirana na svim kontinentima, a za ove države pola planete ni ne zna, opet kažu šuti.

Kad kažem da u Jugoslaviji nije bilo gladi ni velike korupcije, a "ove" sad države su prvaci Evrope u siromaštvu i korupciji, opet kažu muči, ćut će te neko.Kad kažem da su pećinari u Jugoslaviji bili u pećinama, a sad vladaju gradovima i šire strah među normalnim ljudima, opet kažu šuti.

Kad kažem da od nas deset Jugoslavena, devet je odgojeno karakterno a sad 8 od deset bi rođenu mater prodalo za šaku love i dobar položaj, mole me da šutim. Kad kažem da Tito u četrdeset godina vladavine nije reka nijednu pizdariju, a sad trenutni politički moćnici zbog bolesnog ega i ovisnosti o alkoholu brljaju svakodnevno nebuloze, opet mi kažu šuti.

Kad kažem da su u Jugoslaviji božji čuvari bili u bogomoljama i bavili se vjerom, a sad kroje politiku i ideologiju zla i podjela, opet mi kažu šuti. Kad kažem da je Jugoslavija bila narodna, a sadašnje države su antinarodne, gledaju oko sebe i kažu čut će te neko.

Boli me ona mala stvar oće li me neko čut ili neće. Jugoslavija i ove sadašnje države ne idu u istu priču, ne idu u istu rečenicu, kao da izjednačavaš jin i jang. Ja ću jugoslavenski, direktno i jasno do kraja, neću šutit. Ni moj dida sa zvizdon na kapi nije šutija ni ustašama ni četnicima, ni okupatorskim fašistima.