Pisac i sociolog iz Beograda Stefan Simić reagovao je na svoj način kako bi dao doprinos smanjivanju tenzija nakon napada huligana na roditelje iz Beograda u Sarajevu čija djeca igraju na međunarodnom turniru. Tom priliko jedan roditelj je braneći klupsku zastavu zboden nožem, a Simić pokušava sunarodnjacima objasniti da se ne smije odmah sve podvesti pod nacionalizam.

Pre komentarisanja incidenta u Sarajevu, reći ću nešto drugo. Imao sam bar četrdeset nastupa u Sarajevu, nikada problem. Desetak u Zenici, Mostaru, Tuzli... I bar nekoliko u manjim mestima, redom, za koja većina mojih sunarodnika nisu ni čuli.

Ovaj huliganski incident koji se dogodio jeste strašan, i za svaku osudu, ali ono što je još strašnije to je njegova politička zloupotreba. Od jutros mi je uključen TV, gledam prorežimske medije, upotrebljavaju se takvi izrazi, pa se pominje predsednikov sin, koji je večito žrtva svih, a nikada mu dlaka nije falila sa glave. 

Pa “mi bismo njih štitili, oni bi nas ubijali!” Pa “svi Srbi su tamo ugroženi!” I tako redom. Čemu to? Zar nema huligana svuda? Zar u Beogradu nema najgorih parola, svakodnevno? Zašto se sada ovde glumi moralno čistunstvo, da bi se dokazalo da je “neko tamo”, monstrum, a u pitanju su izdvojeni slučajevi, koje treba sankcionisati.

Moja iskustva su sasvim drugačija, u Bosni i Hercegovin! Uvek su mi svuda bila otvorena vrata. Nikada, ali nikada nijedan incident.

U Beogradu gde živim dugo unazad ne mogu da nađem prostor gde ću da nastupim, u Bosni i Hercegovini, u većini mesta, mogu da nastupim kada hoću, u manje – više, u svakom gradu, imam svoj prostor. Zašto je to tako?

Preporučujem mojoj Srbiji, da umesto što čitaju i slušaju medije, da pođu sa mnom na neku bosansku turneju. Ako ih samo neko popreko pogleda, ja odgovaram! Nemojmo da zloupotrebljavamo nečiju izmanipulisanost da bismo huškali javnost na “ove”, ili “one”. Sarajevo je predivan grad.

Kroz umetnost se to najbolje vidi. Sarajevo je dalo Indekse, Kemala Montena, Davorina Popovića, Mirzu Delibašića, Kiku Sarajlića, Zdravka Čolića, i mnoge mnoge druge, a mogao bih do sutra da nabrajam. Ne dozvolimo da se manipuliše i da se igra na kartu najnižih strasti, kao što se radi sa Hrvatskom, kada je bilo svetsko prvenstvo. Ili sa situacijom na Kosovu.

Hajde ljudski da razgovaramo, a ne da se daje samo i isljučivo jedna strana, jer nas druga ne zanima. Nasilje je problem svudai treba zajedno da ga rešavamo, a ne da se ovaj incident koristi za širenje nacionalizma i mržnje.  Budimo ljudi, i na svom primeru pokažimo da može drugačije.