Ljiljana Toholj je načelnica Odeljenja za privredu Grada Zvornika u BiH. Do prije mjesec dana je bila i odbornica u opštini Mali Zvornik u Srbiji. Time spada među one (malobrojne?) koji su iskoristili zakonske i mogućnosti sistema da prihode imaju iz budžeta dvije države.

No, ona možda i nije najeklatantniji primjer ljudi koji žive u jednoj, a zarađuju u drugoj državi. Po mnogima je to Zoran Stevanović, čovjek koji je 16 godina bio na čelu Zvornika, a živio u Loznici. Osim što je biznismen i milioner, Stevanović i dalje stanuje u Loznici, ali uređuje RS u kojoj je poslanik, doprinosi stranci SNSD kao predsjednik gradskog odbora Zvornika i upravlja Aluminom jer predsjedava Upravnim odborom tog najvećeg izvoznika u RS.

Boravi u jednoj, spava u drugoj državi

„Glasači tome nisu mnogo pridavali na značaju. Kad je bio najveći pritisak na gospodina Stevanovića, on je obećao kako će kupiti stan u Zvorniku. Objašnjavao je kako je porijeklom iz nekog zvorničkog sela, kako ima državljanstvo i kako on u Zvorniku boravi, a samo spava u Loznici. Ljudi su prešli preko toga i to je prihvaćeno“, objašnjava Bojan Lukić, šef odborničkog kluba SDS-a u Skupštini grada Zvornika koji je problematizovao činjenicu da Zvornik vode ljudi koji ne žive u njemu.

„Kao odbornik SDS-a sam više puta ukazivao na to da nam grad vode ljudi sa strane. U jednom periodu smo imali situaciju da je u Zvorniku gradonačelnik živio u Loznici, direktori Bolnice i Doma zdravlja u Malom Zvorniku, načelnik PU u Vlasenici. Sve važnije institucije su vodili ljudi koji ne žive u Zvorniku. Situacija u Zvorniku se može pomalo okarakterisati i kao šizofrena, nema logičnog objašnjenja. Jer, kad prođe tri sata, kad su ti funkcioneri bili o kojima sam pričao, vi praktično nemate odgovorno lice da je u Zvorniku- od komunalnog preduzeća, preko elektrodistribucije do gradonačelnika“, objašnjava odbornik Lukić.

Volonter u lokalnoj samoupravi

Znatno mlađi, ali na sličnom tragu je i tehnolog Aleksandar Vračević. Do raspuštanja Skupštine Malog Zvornika je bio član Opštinskog vijeća- tijela koje koordinira između predsjednika i skupštine opštine i ima kontrolno- nadzornu funkciju nad radom opštinske uprave. Sa druge strane, Vračević je već 10 godina direktor JP Regionalna deponija Zvornik, a predsjednik je i Skupštine udruženja komunalnih i uslužnih delatnosti Privredne komore RS. Za razliku od Ljiljane Toholj, političku ulogu u Malom Zvorniku je igrao volonterski, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru.

Ovo je nešto savršeno normalno za nekoga ko ima državljanstvo i za nekoga ko vodi porijeklo iz tog kraja. Ljudi su i prije rata bili povezani. Nama 200 klinaca ide u školu tamo ( u Zvornik prim. aut). Mi to posmatramo kao jednu sredinu“, rekao je Aleksandar Vračević iz Malog Zvornika u telefonskom razgovoru i istakao da nije član ni jedne stranke u BiH. Ipak, neko sa istim imenom i prezimenom, ali sa prebivalištem u Zvorniku, nalazi se na spisku članova SNSD-a i to glavnog odbora, na mjestu 74, našli smo na sajtu ove političke organizacije.

Ni Vračević ni Toholj se nisu kandidovali na izborima koji će u Malom Zvorniku biti održani 17. decembra. Ljiljana Toholj se poziva na zvanične organe dvije lokalne zajednice. Istakla je u odgovoru na pitanja da u Zvorniku nikada nije bila ni na jednoj listi kao kandidat. Odbornički mandat u SO Mali Zvornik je osvojila na listi grupe građana „Snaga naroda“ dr Milan Lukić. I Vračević je na prošlim izborima bio kandidat Grupe građana „Za bolji Mali Zvornik“ Kostjerčević Dragan.

„Formirao je i vodio čovek koji u Velikoj Plani ima biznis, etno selo „Moravski konaci“. Svojevremeno je povezivan i sa nekim sumnjivim poslovima oko privatizacije ciglane u Velikoj Plani zbog čega je zamjenik direktora BIA Dragan Marković Markoni bio osumnjičen za sabotiranje policije u istrazi protiv, kako su tada mediji pisali, sumnjivog biznismena. Imao je i on lični sukob, ne sa SNS-om, nego sa ljudima iz SNS na lokalu, ali je on imao konekcije sa ljudima iz SNS iz Beograda“, objašnjava sagovornik iz Malog Zvornika koji nije želio da mu otkrivamo identitet. Dodaje da se godinama grupe građana pojavljuju na izborima i koaliraju sa onima koji daju više. Tako će biti i na izborima 17. decembra.

„Svaka prijavljena lista ima pravo na određeni broj članova u izbornoj komisiji, na posmatrače na izbornim mjestima. Nezvanično, za ove izbore su dve ili tri liste prijavljene iako se zna da su to članovi SNS-a“, tvrdi ovaj čovjek.

Sagovornici „Direkta“ ističu da je veliki uticaj glasača iz Zvornika na rezultate izbora u Malom Zvorniku.

„Veliki broj stanovnika Zvornika ima pravo glasa u Srbiji, samo nas most dijeli, većina ima dvojno državljanstvo. Ne može se tačno reći koliko je to ljudi, ali se radi sigurno preko hiljadu. A sada zamislite kakva je to mašinerija, kakva je to moć u rukama ljudi sa ove strane Drine kada je tamo za jednog odbornika potrebno oko stotinjak glasova. Kada bi se neko zaista organizovao sa ove strane Drine, lako bi mogao da ima skupštinsku većinu u Malom Zvorniku. Možete zamisliti taj apsurd- da se, recimo, kandiduje grupa građana i tamo osvoji vlast“, objašnjava odbornik Bojan Lukić.

Sa druge strane, stanovnici Malog Zvornika nemaju nikakav uticaj na izborni proces u BiH.

„Da biste prošli za odbornika u Zvorniku bi vam trebalo između 1200 i 1300 glasova A pravo glasa u BiH iz Malog Zvornika ima između 50 i 100 ljudi. I to su mahom stariji ljudi koji su kupovali stanove u Malom Zvorniku, a inače su odavde, jer su tamo stanovi tri puta jeftiniji, a samo pređete preko mosta. Mi smo ti koji smo uzimali njihovo državljanstvo, oni naše nisu“, pojašnjava odbornik Lukić.

O tome koliki je uticaj glasača iz BiH posredno nam je rekao i Milovan Samardžić, predsednik mjesne zajednice Centar u opštini Mali Zvornik. Pitali smo ga koliki je uticaj glasača iz BiH na izbore u Malom Zvorniku.

„Apsolutno utiču. Više ih glasa iz Zvornika nego iz Malog Zvornika i to znaju i ptice na grani. I šta?“,rezigniran je bio naš sagovornik. Ipak, nastavili smo razgovor.

-Da li vi glasate u Zvorniku, imate li ličnu kartu BiH?

-Nemam, ne treba mi.

-Koliko ljudi iz Malog Zvornika glasa u Zvorniku, koliko oni koriste to svoje pravo?

-Mislim da ne koriste.

-Da li su zainteresovani za izbore u BiH?

-Mislim da nisu.

-Zašto su ljudi iz RS zainteresovani za izbore u Srbiji?

-Vi ste novinar, Vi znate odgovor. Mislim da je to javna tajna, Vi znate odgovor.

-Postoje neke indicije, može se spekulisati, ali budući da ste vi predsednik MZ pretpostavljam da znate iz prve ruke šta se dešava.

-Ako bih rekla da je to zato da se utiče na rezultat izbora u Malom Zvorniku. Da se kroz podršku članova SNSD-a obezbeđuje ubedljivija pobedia SNS-a, da li bih bila blizu istini?

-Samo vi primenite logiku i nema problema. Jer, na kraju je to i jedino ispravno, rekao je predsjednik mesne zajednice za kraj razgovora.

„SNSD je svojim glasačima u zadnja tri ciklusa, prema mojim saznanjima, sugerisala da treba da glasaju za SNS. Oni su čak otvorili jedno biračko mesto sa ove strane Drine. Ni jedan drugi član nije mogao proći u birački odbor osim ljudi bliskih SNSD-u i oni su u zadnja tri izborna ciklusa imali jasnu instrukciju da podrže SNS u Malom Zvorniku“, objašnjava Bojan Lukić.

Njegov stav je da nije korektno da se neka politička partija iz RS miješa u izbore u Srbiji i da odlučuje o problemima koje ne poznaje i o ljudima čije potrebe ne zna. Na pitanje da li su izbori u Srbiji i malom Zvorniku zakazani za 17. decembar danas tema u Zvorniku odgovara potvrdno.

„Nikad više nije bila. Po prvi put imate širom RS bilborde sa kojih Vučić i SNS pozivaju da se glasa za njih. I ne samo u Zvorniku, nego i u okolnim mjastima poput Šekovića, Vlasenice, Milića imate bilborde sa porukama podrške SNS-u. To do sada nije bilo kod nas u Zvorniku, a s' obzirom na to da Zvornik apsolutno kontroliše SNSD, jasno vam je po čijoj je to direktivi i naredbi. Mi nemamo ništa protiv, samo smatramo da nije korektno mješanje ni sa ove strane tamo, a ni obrnuto“, kaže Lukić.