Piše: Izudin Kešetović

    U našem govoru izraz jasle je odavno poznat. Kada smo postojali stočarski narodi imali smo pašnjake. Svaka ovca , koza, krava, konj su brstili ili pasli svoju travu. Onda su se koze, ovce, krave i konji stacionirali u štale i hranili su se sa jasala.

Tako je i u javnim finansijama. Dok nije došao kralj, car, predsjednik svako je živio od svoga rada. Kako se pravila štala tako se pravila i država. Stoka je na jaslama jer je korisna. Ova na javnom novcu trebala bi biti korisna.

Razlika je u tome što ovca daje runo, mlijeko i meso. Ona zaslužuje jasle. Ovi u vlasti jedu tuđe,  a ništa ne daju. Bolje bi država funkcionisala bez njih.

Oni su na državnim jaslama a od njih niko nema koristi. Da nam je 10 puta manje administracije manja bi bilo onih na jaslama. Prvo lakse je imati 1 ( jednog ) na čelu države nego 3(tri). Lakše bi nam bilo bez ovolikih na državnim jaslama u javnim preduzećima i javnim ustanovama.

Zato priča o jaslama postaje političko pitanje. Ono je čisto ekonomsko i finansijsko pitanje. Na kraju neka imamo 3 u vrhu na jaslama , ali novih 30;300;3.000; 30.000 , 300.000 sve na teret nekih 3.000.000.

Što je puno, puno je. Zato bi oni na vrhu trebali prestati pričati ko je više na jaslama. Zna narod da su oni koji " pasu" i " brste" sve oko sebe. Tih 3 na vrhu su bogati i prebogati iako bi trebali da budu najsiromašniji među 3 miliona ( 3.000.000) onih od kojih svi imaju korist.