Književni i politički analitičar Milisav Tomović za Ljudski ba analizira izborni proces. Prema njegovom mišljenju Odluke Visokog predstavnika u izbornoj noći potresle su političku scenu u BiH više negorezultati samih izbora.

Piše Milisav Tomović

Ovogodišnje oktobarske Opšte izbore u Bosni i Hercegovini su obeležile brojne nepravilnosti tokom izborne kampanje, koje su naročito intenzivirane izbornog dana, 2.oktobra 2022.godine. Uočene su brojne nelegalne radnje, kako tokom samog izbornog procesa, nakon zatvaranja biračkih mesta, kod brojanja, upotrebe biračkog materijala, tako i prilikom izveštavanja CIK-a i objavljivanja prvih izbornih rezultata.

U izbornoj noći, na osnovu rezultata koje je dobijala od svojih posmatrača sa biračkih mesta za nivo Predsednika RS-a, koalicija opozicionih stranka u Republici Srpskoj proglasila je pobedu svog kandidata. Prilikom obraćanja javnosti, kandidat za Predsednika obećava ravnopravnost svim narodima koji žive u Republici Srpskoj, ali i u tako svečanoj atmosferi, ističe da će Republika Srpska slediti aktuelnu politiku Srbije, govori o Srbima kao o nebeskom narodu i ne spominje državu Bosnu i Hercegovinu. Dok je slavlje opozicije u toku, rezultati prestaju da pristižu sa biračkih mesta iz Republike Srpske u CIK, da bi nekoliko sati kasnije, aktuelni član Pedsedništva Bosne i Hercegovine i kandidat SNSD-a za Predsednika Republike Srpske, proglasio pobedu, tvrdeći u da su on i njegova stranka apsolutni pobednici na svim nivoima, te da će nastaviti sa politikom koju je do sada vodio.

Nije ništa novo ni neobično da se na političkoj sceni u Bosni i Hercegovini stranački cirkus iz predizborne kampanje nastavlja tokom i nakon izbora. Nisu nova ni saznanja o izbornim manipulacijama voljom naroda, ali je neuobičajena pojava da se u Republici Srpskoj ovako javno i masovno izrazi nezadvoljstvo birača, koje je zbog brojnih nepravilnosti za izborni nivo Predsednika i Podpredsednika Republike Srpske iskazano masovnim protestima naroda i opozicije u Banja Luci. Već su najavljeni novi protesti u oba entiteta, kao i nove odluke Visokog Predstavnika. Predstoje i objave konačnih rezultata izbora nakon ponovnog brojanja od strane CiK-a. Kakve će to promene i poremećaje na političkoj sceni u entitetima i na nivou BiH doneti, ostaje da se vidi.

Centralna izborna komisija je takođe utvrdila nelogičnosti, naložila je i sprovodi ponovno prebrojavanje glasova na svim biračkim mestima za nivo Predsednika i Podprecednika u RS, kao i za brojna biračka mesta i različite nivoe u oba entiteta.

Uopšteno gledajući, u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji stranaka i njihovih kandidata za Opšte izbore u Bosni i Hercegovini na političkoj sceni je ponovo preovlađivao nastup etnonacionalističkih politika. Stranke ni kandidati nisu nudile programe, predloge niti rešenja za prevazilaženje životnih problema građana i zemlje, nego su već poznatom retorikom i kritikom drugih, ponovo ubeđivale građane da će baš oni najbolje štititi njihove nacionalne interese. Kao u ranijim kampanjama, kandidati vladajućih stranaka su iznosili mnoštvo obećanja, koje ni u prethodno osvojenim mandatima nisu ispunjavali.

Stranke koje su do sada bile na vlasti u Republici Srpskoj trudile su se da oko nacionalnog interesa ponovo okupe biračko telo svoje etničke skupine, hvaleći se, bez ikakve realne osnove, postignutim rezultatima u proteklom periodu. Dok je vlast pravdala svoje neuspehe neefikasnošću države i nedostatkom volje „onih drugih“ da se postigne dogovor, opozicija se usmerila na kritiku vladajućih stranaka, ali bez jasne programske orjentacije i sa sličnom nacionalnom retorikom. Stekao se utisak kao da je Bosna i Hercegovina za njih remetilački faktor u ostvarivanju etnonacionalnih ciljeva.

Vlast u Federacji je neuspehe pravdala nemogućnošću postizanja dogovora sa drugim etničkim grupama i nije izlazila iz okvira opših načela svog etničkog programskog delovanja, a nastup opozicije je bio drugačiji. Deo opozicije je zadržao etničku retoriku i nastupao je samostalno, dok se drugi deo opozicionih stranaka ujedinio oko realizacije državnih interesa. Tako su se u predizbornom nastupu programski različite opozicione stranke u Federaciji ujedinile u zajedničkom cilju da državu Bosnu i Hercegovinu učine državom i da je približe je Evropskoj uniji. Njihov kandidat za funkciju člana Predsedništva je ubedljivo pobedio i na pravi način se nakon objavljivanja rezultata obratio narodima BiH. Ostaje da se vidi koliko će od željenog moći da ostvari, obzirom na pobedu etnonacionalisičkih politika na svim nivoima. Za razliku od njega, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, kandati Srpskog i Hrvatskog naroda su u svojim obraćanjima više pretili i/ili negirali Bosnu i Hercegovinu, nego što su ulivali nadu da će činiti napore da zajednički grade državu i obezbede bolji život građanima.

Za razliku od vlasti iz Srbije, koja je zadržala neutralan stav, Precednik, Premijer i vladajuće strukture iz Hrvatske su celo vreme aktivno uticali na predizborni i izborni proces u BiH, kako na međunarodnom, tako i na lokalnom planu. U post-izbornom periodu, Srbija je i dalje neutralna, dok Hrvatska nastavlja da aktivno utiče na post-izborne procese.

U izbornoj noći je nakon zatvaranja birališta sve aktere u izbornom procesu iznenadila odluka Visokog Predstavnika u BiH, kojom je izvršio izmenu i dopunu Izbornog zakona. Po mišljenju mnogih, Visoki Predstavnik ovom odlukom dodatno osnažuje etno-politike, cementira etno-nacionalne podele u BiH, te HDZ-u, kao dominantnoj hrvatskoj stranci u BiH, garantuje učešće u vlasti. Za takvu odluku, koju mnogi smatraju posledicom uticaja zvaničnika države Hrvatske na međunarodnoj sceni, Premijer i Predsednik Hrvatske su se više puta pohvalili da je njihova zasluga i da je plod njihovog lobiranja i uticaja u Međunarodnoj zajednici. Kandidat HDZ-a u BiH za člana Predsedništva u isto vreme ističe da se odluka Visokog Predstavnika mora poštovati jer će u protivnom najveći gubitnik biti država BiH. Odmah je reagovao i kandidat DF-a za člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda koji je dobio najveći broj glasova na izborima, tražeći da Ustavni sud donese ocenu njene Ustavnosti, te da se odluka Visokog Predstavnika ne primenjuje do odluke Ustavnog suda.

Za ove izbore neki od analitičara tvrde kako je narod najveći gubitnik, sa čime se ne mogu složiti, jer je svakog od izabranih kandidata upravo birao narod. Ponovo se na političkoj sceni u Bosni i Hercegovini, čast izuzecima, za većinu stranaka i njihovih kandidata može reći da su sa etnonacionalističkom ideologijom, ali se to isto može zaključiti i za birače, što dokazuje najveći broj glasova biračkog tela koje je, uprkos svim prethodnim dešavanjima na društvenoj i političkoj sceni u BiH, dalo poverenje kandidatima etnonacionalističkih stranaka SDA-a, HDZ-a i SNSD-a za izbor u entitetske i državne institucije.

Treba istaći da ni u predizbornoj kampanji, kao ni nakon dobijanja preliminarnih rezultata izbora niko od njih nije govorio kako graditi džavu, odnose među narodima, niti o tekućoj i nadolazećoj krizi, demografskom odlivu stanovništva, radnim mestima, svakodnevnim poskupljenjima, nedovoljnim primanjima zaposlenih, penzionera, malim socijalnim davanjima, ulaganjima u razvoj, zdravstvo, nauku, kulturu... što pokazuje njihovu višedecenijsku doslednost u nezainteresovanosti prema egzistencijalnim problemima građana i ključnim državnim problemima. Tako ponovo kod ovih izbora, kao i kod prethodnih opštih i lokalnih, imamo problem biračkog tela koji je najbolje objasnio sociolog Henri Dejvid Toro, ukazujući na problem psihologije mase: „Masa nikad neće dostići standard svojih najboljih pripadnika, već će pre degradirati sebe do nivoa onih najgorih.“ Te najboje, koji su jedina nada u bolje i pravednije društvo, a koji bi hteli da urade nešto za svoju zemlju i narode, niko ne voli, niti im dopušta da se pojave na političkoj sceni. Ne prihvataju ih stranke, a ni biračko telo im ne veruje. Pa kako onda da nam bude bolje?

Nema novih lica na političkoj sceni BiH, nema lidera sa vizijom zajedništva i boljeg života, ideologije prihvatljive za sve građane, niti kvalitetnih programa i kreativnih ideja. Bez obzira na donete izmene Izbornog Zakona od strane Visokog Predstavnika, bojim se da će se iz pomenutih razloga isti etnonacionalistički cirkus nastaviti kao u prethodnim post-izbornim ciklusima, pošto su na političkoj sceni ista lica, iste stranke i iste destruktivne politike. Državu BiH oni doživljavaju kao zbir država, a ne kao zbir dogovorenih zajedničkih entitetskih politika u oblastima: ekononije, finansija, spoljne politike, bezbednosti, sporta, kulture...

Ovih dana, Evropska Komisija nam je pokazala dobru volju i uprkos neradu naših predstavnika u vlasti, dodelila našoj zemlji preporuku za status Kanditata za prijem u Evrosku uniju. Naši predstavnici u vlasti na svim nivoima to nisu zaslužili, jer od 2008 godine, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (potpisao ga predstavnik SNSD-a), do danas ništa nije urađeno po pitanjima reformi i uslova potrebnih za dobijanje takvog statusa. Dokle će se nerad, blokade i opstrukcije nagrađivati? Sa političarima koji su dobili poverenje građana na ovim izborima, mislim da će to ponovo biti upitno. Mnogi tvrde da su u narednom periodu na potezu lideri i institucije ove države. Mišljenja sam da sa njima ovakvima nema ozbiljnijih promena, niti boljitka narodu ove zemlje, te da će za ostvarenje boljih rezultata biti potrebno mnogo veće i kvalitetnije angažovanje međunarodne zajednice u narednom periodu.