Dva brutalna slučaja masovnih ubistava u Srbiji učinila su više na razotkrivanju i demaskiranju prave prirode i suštine režima Aleksandra Vučića, nego sve aktivnosti i javne akcije u pravilu razjedinjene i slabašne srbijanske opozicije.

Piše: FARUK KAJTAZ (Izascene)

Krv je doslovno dopuzala do svakog srbijanskog doma i kuće...na krilima lažnih moralnih vertikala, ratnih zločinaca kao TV komentatora, kriminalaca - "zabavljača"...žena sumnjivog morala...u udarnim terminima. Jad i čemer društva proizveden u prihvatljivi model ponašanja. Otrovan i zavodljiv u svojoj banalnosti puzajućeg zla.

Sve je u trenutku postalo kristalo jasno i očigledno. Godinama taložene naslage lažnog demokratskog make-upa su se jednostavno rastopile i pred Srbijom se u svom „punom sjaju“ pokazalo pravo lice srbijanske hibridne vlasti. Pijane od moći...

Dobro podmazane mašinerije, koja stvara privid nekakve demokratije i višestranačja, dok se u pozadini uredno vrti matrica vlasti, koja nema namjeru da „pusti uzde“. Zapravo, sve ih više steže i napinje, što ta mimikrija i predstava postaje javnosti očitija i svima vidljivija. 

Ljušti se poput loše pozlaćenog kičastog kipa sa nekog seoskog sajma.  

Hibridni režimi se, naime - kada ih se zaista pritisne - nikada ne reagiraju na način da otvore više prostora slobode, već se samo malo jasnije pokažu u javnosti...da svima bude jasno „ko je glavni“.

A u Srbiji je već godinama „glavni“ - samo ON. Lice i naličje vlasti. Alfa i Omega. Početak i kraj svih procesa. „Narodni vladar“, koji voli popiti čašicu sa „domaćinima“, ali i manipulatior bez premca, kada treba zaplašiti i sluditi narod potencijalnim vanrednim stanjem, koje nikada ne prestaje!

I dok Vučić tako malo grije, pa malo hladi...zakazuje istorijska obraćanja i pravi svakodnevnu jadikovku, njegova propagandna mašinerija smjerno radi na demontaži svih demokratskih vrijednosti i standarda, pod krinkom puta u Evropu.

Javnost Srbije (i regije) se filuje besmislenim i bizarnim pričama sa opasnim podtekstom dok se opoziciju prokazuje kao „unutrašnjeg neprijatelja“...„prijatelje Šiptara i NATO saveza“. „Bezbožnike“, koji samo čekaju trenutak da „opet podjarme Srbiju“ i „prodaju Kosovo“.

I sve to tako uredno „fercera“ dok nema javnih manifestacija tog šizoidnog „stanja nacije“. Poput, samo naizgled, "ničim izazvanih javnih ubistava".

Ta vrsta Vučićevog „beskrajnog dana“ zamišljena je da traje „vječno“, ali to je samo želja onih na vladajućim pozicijama. Ta vrsta javnog pritiska i neprirodnog stanja, naime, ima intenciju – pucanja, zbog prevelike napetosti i stalnih tenzija, koje sama proizvodi. Stalne visoke radne temperature. Upravo jedno takvo „pucanje“ dobro uhodanog režima se i figurativno i stvarno dogodilo nakon masovnih ubistava – nezapamćenih u istoriji Srbije.

Vlast pokušava da to opravda zapadnim utjecajima ili slučajnostima, ali javnost slabo „puši“ te priče. Na te „trikove“ naliježe samo podmazana mašinerija SNS-a i njihovi politički jataci. Nova nacionalistička elita na ruski pogon!

Ostatak Srbije kao da je konačno „otvorio oči“ i shvatio šta se zaista događa i da Vučić i njegova ekipa nikada neći biti smijenjeni sa vlasti na izborima, jer je to u ovakvim odnosima moći i utjecaja - praktično nemoguće.

Srbija treba „reset“, a toga neće niti može doći ukoliko se Vučiću iz ruku ne otmu njegove najdraže „igračke“: revolveraški tabloidi i bogato donirane i programirane televizije sa nacionalnom frekvencijom. Pozornice za sluđivanje naroda i lansiranje istorijskih događaja, koji samo što se nisu desili. Krize koje nemaju kraja....neprijatelja, koji...„nikada ne spavaju“...  

Ali Vučić se neće tek tako predati. Bez borbe. Ima on i rezervni plan.

Opet će se „prepakovati“, kao i prije desetak godina kada je napustio Šešelja i od radikala se pretvorio u naprednjaka. Kao što se oprao od radikala, tako će se oprati i od „naprednjaka“. Već neko vrijeme najavljuje nekakav „Narodni pokret“ ili šta već – svojevrsnu kombinaciju stranke i snažne premrežene lobističke grupe, koji će naravno voditi - ON, ali i SPC.

Radikal, „naprednjak“, „narodnjak“!

Čim završi novo presvlačenje slijede izbori (u za njega najboljem trenutku), jer procjenjuje da je opozicija još uvijek razjedninjena i relativno slaba, a on ima „poluge vlasti“. Onda će se u procesu kandidiranja za izborne liste i funkcije osloboditi neugodnih i (previše) kompromitiranih kadrova, te se pojaviti opet kao nov i ne nužno na nekoj od najviših izvršnih funkcija. Iako će se i tada znati „ko je Glavni“.

Cijela ta politička gimnastika će mu koristiti i kao izgovor za izbjegavanje konačnog dogovora o Kosovu! Jednim udarcem planira ubiti „više muha“.

Međutim, prije svega treba nekako amortizirati nagomilano nezadovoljstvo građanske Srbije ili „ološa i miševa“, kako joj Vučić „tepa“ tokom višesatnih javnih nastupa...bolje reći seansi. Malo će se primiriti, pa će opet udariti...kao nikada do sada.

Još vaga i procjenjuje.

Rado bi to opet završio već oprobanim metodama (konzervirana stabilokratija), ali se neće libiti niti od žešćih „alata“, ako procijeni da mu je to oportuno.

Režimi poput ovog Vučićevog su najopasniji kada su najviše ugroženi i pod realnom opasnošću da izgube tako dragu i korisnu vlast.

Opozicija u Srbiji se pokrenula i galvanizirala, ali „Glavni“ neće pasti sam od sebe. Biće to očekivani sraz dvije Srbije. Dva poimanja politike i geopolitike. Dva svjetonazora.

Dva svijeta...Istoka i Zapada!