Aktuelna “događanja naroda” u Srbiji, koja zvanična vlast uporno uz pomoć režimskih medijskih mašina pokušava “zaobići” ili im nekako umanjiti značaj nisu pokazala samo trenutno “stanje stvari” u Srbiji.

Piše: FARUK KAJTAZ (Izascene)

Pozlata, koja je naglo spala sa Vučićevog režima, okrila je podosta toga i „preko Drine".

I dok su ti, koliko juče, „nezamislivi događaji“ u našem susjedstvu potpuno polarizirali srbijansku društvenu i političku scenu u BH entitetu Republika Srpska - dogodilo se upravo suprotno!

I vlast i opozicija u RS se listom, svrstala pod istu kapu (cinici bi kazali pod istu šubaru!) beogradskog režima oličenog u vlasti...liku i (ne)djelu - Aleksandra Vučića. Najnovijeg neupitnog vožda kome se ne smije reći NE! Posebno kada poziva na kontra-miting, koji to zvanično nije, jer on to tako kaže.

Potpuni izostanak političke empatije za proteste vrlo nezadovoljnih građana i opozicije u Srbiji, jasan je dokaz kako se u entitetu RS cijelo ovo vrijeme vodi jedna te ista politika. Samo su pozicije drugačije...kao i stranački dresovi.

Sve vrijeme traje nekakvo čudno „takmičenje“ Dodika i nazovi „opozicije“ za ljubav i naklonost Beograda i Vučića.

U koga to Vučić gleda? U vlast ili opoziciju? Vječito je pitanje u Banja Luci, dok se svi spremaju na zajedničko ritualno putovanje na Vučićev „najveći miting u istoriji Srbije“. Da prištede nešto novca mogli bi komotno i u iste autobuse...ili barem u istu kolonu vozila...da ne bude toliko očito.

U Mostaru bi kazali „ašićare“...

Unisona podrška Vučiću i njegovom režimu pokazuje izostanak bilo kakve prave „političke dinamike“ u entitetu RS. Sve je to jedna te ista ekipa, koja se „kači“ samo oko fotelja i para. Vlasti kao izvornog principa vladanja i ovladavanja resursima. Sve ostalo je isto.

Možda čak i gore kod „opozicije“, nego kod Dodika.

Mile barem više nikoga ne farba ili folira. Sve se kod njega (odavno) zna...dok opozicija...nova ili stara stalno nešto vrda i kao kritikuje, dok uredno pristaje uz sve Dodikve narative...rusku i beogradsku priču. Ali, onako poskrivećki i iz prikrajka...da se „ne vidi“.

A vidi se brate „iz aviona“ da je to jedna politika, samo drugačije raspoređena. Na istim pozicijama negiranja suvereniteta BiH i jačanja entiteta RS sve do moguće nezavosnosti...ako se „uhvati prilika“.

Hipnotisana politička gomila, koja ne vidi (niti to želi) dalje od svog (nacionalističkog) nosa...

Ustajala nacionalistička baruština (još od kraja osamdesetih), koja vjeruje u istorijsku privremenost BiH kao državne tvorevine i izvjesnost konačnog projekta „svih Srba u istoj državi“. Dobro možda ne baš svih, ali jednog dobrog dijela...da.

Vazalni odnos Banja Luke prema Beogradu, ipak ima neke svoje „limite“.

Vučić je još uvijek „u trendu“...sve dok ima vlast i drži „volan“, ali zaljuljaju li se vladajući u Beogradu, taj „domino efeket“ će se sigurno prenijeti i na entitet RS u BiH. Kao i svaki do sada...od Slobe do Ace!

Demokratizacija vlasti i odnosa u Srbiji zato je (pre)važno pitanje i za regiju. Posebno za BiH. Iskobelja li se Srbija iz političkih šapa zamaskiranih naprednjaka ili narodnjaka, a zapravo jednih te istih radikala, ima nade i za ostatak regiona da konačno malo politički prodiše.

Da se zaista pozicionira po principu političkih preferencija i moderniteta na putu prema EU, a ne nacionalnih programa od prije stotinu i kusur godina.

Kosovske bitke koja, još nije završila!