Beogradski pisac i sociolog Stefan Simić večeras nastupa u Zadru. U tom gradu je puno ljepšim povodom ispunio je želju djevojci u kolicima i družio se s njom sedam dana. Njegov utisak prenosimo u cijelosti.

Nema veće sreće nego kada usrećiš nekoga, onda je sreća dvostruka. Vozio sam danas Ninu, na kolicima, Zadrom.

Jedna od najlepših i najdirljivijih šetnji mog života. Videli smo toliko toga, šetali pored mora, pa glavnom ulicom, Kalelargom, išli u bibliteku, videli "pozdrav suncu", orgulje. I tek njenim očima gladnim života video sam pravi smisao svega.

Posebno kada bismo zastali tamo gde bih pre samo prošao. Prošli smo kilometre i kilometre, a ljudi su nas gledali kao kakvo čudo...

Nina i ja se nismo poznavali, videla je da sam u Hrvatskoj, poslala mi najobičniju poruku, osetio sam da joj znači, i došao sam sa njom da provedem sedam dana, u znak podrške. Mislio sam da će to da joj znači, i znači joj, ali mnogo više znači meni.

Postao sam bolji čovek. Svestan šta sve može da se podnese, a da se ostane nasmejan i da se veruje. 
Ninina poruka od pre mesec i nešto dana, i kako da se ne odazoveš:

"Jutro, Stefan! Hoće li te put dovesti i do Zadra? Ako hoće, nudim smještaj, a ako želiš negdje da organizujemo nešto, javi... Ja sam nepokretna, imam multipla sklerozu. Imam FREE sobu s pogledom na Velebit...Imam i novu osobnu asistenticu....predivna i već tako osvještena cura, samo su joj 24 g., I tu radi kod mene i u jednom Coctail baru, a dolazi iz Bg.  Aj, naleti... U gradu, a (kao) na selu)... Živim sama na katu svoje obiteljske kuće, sa psom i papigom.   
I da...tako bi mi dobro došao razgovor s tobom... 
Nina D. ❤️"