U odbrani teze da državna imovina pripada BiH, Ambasada SAD, kao i političari iz Sarajeva, često se pozivaju i na Sporazum o sukcesiji imovine bivše SFRJ. U saopštenju američke Ambasade iz maja ove godine navodi se da je tim sporazumom, koji je stupio na snagu 2004. godine, precizirano da su BiH i još četiri zemlje nasljednice koje će naslijediti „pokretnu i nepokretnu državnu imovinu“ SFRJ.
– To, međutim, ne znači da svaki dio imovine koji je pripadao SFRJ treba trajno kontrolisati država BiH. Od vitalne je važnosti regulisati upravljanje, a u nekim slučajevima i vlasništvo nad tom imovinom među različitim nivoima vlasti. Ustavni sud BiH bio je jasan – Parlamentarna skupština BiH ima isključivu nadležnost za to – naveli su iz Ambasade SAD.
Član Predsjedništva BiH Denis Bećirović, koji je s kolegom Željkom Komšićem predložio zakon o državnoj imovini BiH, takođe je uporište našao u pomenutom sporazumu o raspodjeli imovine SFRJ.
– Ne zaboravimo, i odlukom Ustavnog suda BiH zauzet je konačni i obavezujući pravni stav, a to je da je država BiH nasljednik imovine Socijalističke, odnosno Republike BiH i imovine bivše SFRJ. Dakle, regulisanje tog pitanja je u nadležnosti državnih organa vlasti. Takođe, Sporazum o sukcesiji navodi da državna imovina pripada BiH – istakao je Bećirović.
Profesor ustavnog prava iz Banjaluke Milan Blagojević smatra da su tadašnji srpski ministri, poslanici i delegati u Parlamentu BiH i tadašnji srpski član Predsjedništva BiH Živko Radišić napravili grešku kada su dali saglasnost na ovakav, za Republiku Srpsku štetan, sporazum.
Pogledajte Prilog A – Pokretna i nepokretna imovina. Najpre član 1, kojim je propisano da se nepokretna imovina SFRJ prenosi na države sukcesore. Zatim je član 2, koji kaže da se nepokretna imovina SFRJ prenosi državi sukcesoru na čijoj teritoriji se nalazi. Što znači, BiH na njenoj teritoriji, jer država sukcesor u smislu ovog sporazuma i inače međunarodnog prava ne može biti RS, već BiH. Najzad, tu je i član 6 Priloga A, koji propisuje da državi sukcesoru, dakle ne entitetu, ostaje da odluči da li je nepokretna imovina predstavljala državnu imovinu SFRJ – objašnjava Blagojević.
