U regiji se objavila vijest da Aerodrom Tuzla i Tuzlanski kanton razgovaraju sa „misterioznom kompanijom“ sa kojom je pregovarala u Zagrebu. Kompanija nikada nije letjela iz BiH, a Tuzla naglašava da se radi o ozbiljnoj kompaniji.
CEO Trade Aira Marko Cvijin je potvrdio da se vode razgovori i da je Tuzla vrlo zainteresirana.
Cvijin je u pregovorima jasno rekao da Trade Air nema nikakvog interesa pokretati ove letove i da se neće baviti redovnim letovima, niti prodajom. Trade Air želi Tuzli iznajmiti Airbus A320, no Tuzla mora sama postaviti linije, te organizirati prodaju i preuzeti rizik posla.
Tuzla nikada nije operacijski vodila kompaniju, te nije imala organiziranu prodaju karata, poglavito putem interneta.
Uđe li Tuzla u ovaj posao mora postati ne samo operater aerodroma nego preuzeti sav posao operacija, organizacije linija, pregovora sa aerodromima i organizacije prodaje karata. Trade Air će pritom provoditi organizaciju letova, te osigurati posade, avion, osiguranje i servis aviona.
Osim što se postavlja pitanje ima li Tuzla za ovako nešto kadar, znanje i mogućnosti, ostaje i pitanje ima li Tuzla novaca za ovakav poduhvat, analizira Zamaaero. Trade Air sa šest puta manjim avionom Saab 340 operira 18 sedmičnih letova ljeti i 16 sedmičnih letova zimi, i to kratkih letova od sat i manje za 6 miliona EUR.
Stoga letovi sa šest puta većim A320 na duplo dužim letovima mogu doći samo bitno više od toga. Prisjetimo se da je Trade Air naplatio Air Montenegru 2800 EUR po satu leta, tj. da mu je plaćeno 3,8 miliona EUR za 1600 sati naleta. Ove godine Trade Air je naplaćivao 30 i više % višu cijenu. To znači da za 1600 sati naleta Tuzla ne može proći za manje od 5 miliona EUR. Na to treba dodati još i novac za radnike koji će provesti prodaju i operacije, te operacijske troškove. Znači ispod 6 miliona EUR ovaj posao se ne može realno zatvoriti. Ima li Tuzla taj novac? Ili će iznajmiti Trade Air za bitno manje letova od dnevnog kapaciteta?
Konačno je li A320 dobar avion za Tuzlu. On je jako velik. Tuzla je naučena na A320 od Wizz Aira, no budimo realni Wizz Air je afirmiran LCC, Tuzla ne može sanjati na isti način provesti operacije, još manje na toliko putnika i tako veliku popunjenost. Aerodrom Tuzla nije Wizz Air i da ovaj aviona je puno prevelik za njih.
Tuzla je o istom razgovarala i sa Markom Anžurom, CEO Air Montenegra. Air Montenegro svakako ima manji avion, Embraer 195 sa kojim je rizik letova manji, a i cijena operacija bi bila bitno manja. No Air Montenegro ima potrebe za više od jednog aviona da bi pokrio svoje operacije. Prošle godine Air Montenegro je iznajmio avion Air Serbiji, ali samo u pola dana. Tako nešto mogao bi napraviti i u Tuzli. Naravno, tada ostaje pitanje ferry letova za Tuzlu svaki dan, što dodatno povećava troškove operacija.
Tuzli bi svakako bilo daleko jednostavnije da nađe kompaniju koja bi za njih mogla letjeti letove, te istu subvencionira, daj bože za isti iznos za koji je subvencionirala Wizz Air. Oni nisu operater, oni ne znaju obavljati redovne linije i ta avantura bi ih koštala enormno puno novaca i stvarala bi ogromne gubitke, a to nikako ne bi akumuliralo zadovoljavajući broj putnika. To Tuzli ne treba. Aerodromi nisu dobri operateri, oni se time ne bi trebali baviti, zaključuje Zamaaero.
