Odličnom kolumnom za portal Direkt Milenka Kovačević je opisala politiku SNSD-a u BiH. Kolumnu prenosimo u cijelosti, bez intervencija.

Privreda nam se svela na dizanje kredita i to rade rutinski. O tome koliko će nas istinski koštati saznaćemo u vremenu koje dolazi. Navodno brane institucije od kojih je samo ime ostalo. Tu fiktivnu borbu plaćamo rekama koje više nisu naše, rudnicima koji su privatizovani i šumama koje zaposedaju. Tako smo mogli da čujemo da M.tel prodaje predajnike, pa i one na našoj teritoriji jer su njihovi otkad smo im taj strateški resurs prodali.

Za to vreme nam se Radovan sastajao sa sindikalcima, Kinezima, starešinama, a našao je vremena i da dušmanima propiše bensedin.

„Za bolje i nisu. Nek' se leče ako mene ovakvog ne vole i ne priznaju. Evo jurcam sa jednog sastanka na drugi. Sledeće godine iz budžeta ima da delim i šakom i kapom. Nije što su izbori, ali će svima biti mnogo više. Od usta ću odvojiti samo da vama dam“, poručio je prvi ministar.

I dok nam je Radovan raspoređivao kolač za narednu godinu, Staša se borio sa alama i vranama. Napadao i trojku, a i jedinicu. Ako ste pomislili da su u pitanju zubi, grešite. Nisu to žene, pa da fizički nasrće. On se više figurativno zaleće na partnere u državnoj Vladi grupisane u trojku, pa onda na Marfija i koga god. Baja je izgleda odlučio da se drži saveta iz crtanog filma - Govori tiho i nosi psa sa sobom.

Renomirani i nadasve objektivni banjalučki portal je zapitao (a javni servis dakako preneo) ko ruši rudarstvo u RS.

„Kome još trebaju reke i šume, obradiva zemlja i sačuvana priroda kad mnogo više para možemo dobiti ako to sve prekopamo i litijum izvadimo. Od toga možemo da živimo decenijama, a tamo neki ekolozi koje finansira zna se ko, našli nešto da se bune. Pa šta ako Nemačka čuva svoj litijum? Mi imamo svoje. Što bi Lopare bilo gore od Sarajeva koje je malo-malo pa najzagađeniji grad i tako postalo poznato i u svetskim razmerama. Svako mesto treba da bude na toj listi jer to znači da se industrija razvija. Ko govori drugačije je izdajnik Republike i protivnik  napretka, da se zna“, poruka je vlasti koja je privatnike, zbog šake uglja, pustila da riju na Kozari.

Da se pohvale imali su čime i u HET-u. Da nije bilo takvih stratega i pregalaca ne bi ovu godinu završili pune akumulacije.

„Da je neko drugi odlučivao, vode ne bi bilo ni za lek. Ovako, sa nama na čelu, kiša je padala kao luda, a Bilećko jezero puno. Za struju i bolje sutra ne brinite“, preneo je javni servis poruku proizvođača struje kojima ne trebaju ni sekira ni med kad voda turbinu pritisne.

A napredak kreće, opšte je poznato, od pojedinca.

Naš ministar Nenad, obreo se u Beču prošle nedelje na obeležavanju stotog rođendana Interpola.

„Ko bi rek'o čuda da se dese i da ću ovde da se nađem“, zapanjen je i sam bio dokle je dogurao. „Tajna je da se infiltriraš u sistem. Oni pozivaju nekog iz države. Nemaju pojma da će država poslati mene. Moram naći nekog Kineza ili Japanca da se slikam, da izgledam kod kuće ozbiljno“, zverao je Nešić po hodnicima. „Najbolje da se stacioniram ispred toaleta, tu i car, što se kaže, mora doći. Evo jednog“, srećan je uzviknuo i stao pred zbunjenog čoveka.

„ Samo jedna slika, jarane. Evo, ovo da držimo, k'o fol ja ti nešto poklanjam“, i već je fotograf iza saksije sa palmom iskočio da ih uslika. Posle su mu rekli da je to čovek iz Vijetnama, ali, ne biva. „Važno je da imam dokaz da sam se sa nekim sastao, a vi pričajte, imate kad“, nije gubio samopouzdanje Nenad.

Za razliku od njega, baja nam je još u iščekivanju svog omiljenog susreta.

„Trebao sam tamo još u novembru. Rekao sam onima u Rusiji da mi to ubrzaju. Novac nije problem. Ali se nešto oteglo. Kažu: Putin putuje. K'o da ne znam da mu je kao meni, nego Rusija veća, pa ne mora baš inkubatore da nosa. Ama, ne tražim ja sat, dovoljno je i u hodniku da me primi, samo da se slikamo. Evo se i Nenad slika sa Vijetnamcima, a ja jedva uspem nekog Kineza. I to samo kad im nešto treba. I Đokovići me izbegavaju“, žalio se baja dok je telefonom pozivao Dačića. „Njih ćemo pogurati sad za izbore, oni znaju da se oduže“, mrmljao je.

„Slušajte ovo, ako Tramp pobedi, odmah ću proglasiti nezavisnost. Neću oklevati kao prošli put. Al' treba da bude ponedeljak. I merkur u trećoj kući, rekla je vidovita Roska. I da me Putin zagrli. Dobro, nizak je, pa ne može. Možda samo milo da me pogleda. Kad se to sve poklopi, odmah proglašavam samostalnost, ordena mi Porfirijevog “, obećao je baja u finišu nedelje.

Nakon toga je cela nacija bila sa osmehom na licu. Ne toliko zbog obećanja koliko zbog bensedina. Uz tablete i ovi koji nas vode izgledaju lepše, o životu ovde da ne pričamo.