Ako je bilo ičeg pozitivnog u svim ovim krizama iz posljednjih nekoliko godina, to je da su one pokazale da je bio pogrešan ekonomski model koji je naš region, Zapadnog Balkana, prihvatio nakon pada socijalizma. Jer, mi smo praktično odbacili sve što je bilo dobro u socijalizmu, a zadržali ono što nije valjalo. Forsirali smo model u kojem je tržište svetinja, a država samo nijemi posmatrač svega što se dešava u društvu i ekonomiji.

Trudili smo se da privučemo strane investitore po svaku cijenu, zaboravljajući da i mi sami možemo nešto da uradimo. Reklamirali smo se kao države sa jeftinom radnom snagom i niskim porezima, umjesto da promovišemo znanje, inovacije, javna dobra i infrastrukturu. To nas je pretvorilo u svojevrsne kolonije, gdje oni koji su bliski vlasti uživaju svakakve privilegije, dok svi ostali jedva preživljavaju. Zakucali smo se na dno Evrope po skoro svim parametrima i postali smo zavisni od drugih, po pitanju energije, kapitala, tehnologija i svega ostalog”.

Ovako je aktuelno ekonomsko i društveno stanje u državama Zapadnog Balkana objasnio Branimir Jovanović, ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. 

Ne treba puno pameti da se shvati kako bez promjena nema bržeg ekonomskog rasta ni dostizanja evropskih standarda.

- Ne možemo imati više stope rasta, ali ni pravednija i bolja društva, sve dok ne promenimo ekonomski model koji trenutno imamo. Moramo da počnemo da gradimo države blagostanja, gde će sistem štititi ljude i brinuti o njima, i moramo raditi da smanjimo siromaštvo i klasne razlike. Moramo poboljšavati i obrazovanje, i zdravstvo, i sva ostala javna dobra, putem državnih investicija u svim ovim oblastima. Moramo investirati više u infrastrukturu, ali ne samo u puteve, već i u željeznicu, javni prevoz, obnovljivu energiju i zaštitu životne sredine. I moramo napustiti trenutni stihijski i neplanski ekonomski model i usvojiti industrijsku politiku, gde će država imati jasan plan razvoja određenih sektora i aktivno ih podržavati, istakao je jovanović.

Od recesije koja je pogodila svijet u 2023 godini nije nas spasilo znanje već činjenica da smo slabije razvijeni. Uz to dijaspora se opet pokazala izdašnom i odgovornom pšrema svojoj rodbini i svojim doznakama popravljala ekonomiju. Pred zapadnim Balkanom je još jedna ekonomski izazovna godina, dok je za EU veći problem politička nestabilnost.

- Termin koji se koristi sve češće je ’polikriza’, odnosno kriza koja je i ekonomska, i politička, i socijalna, ali i intelektualna. I ovo posljednje mislim da je najviše zabrinjavajuće, posebno za Evropu. Shvatanja svijeta od prije napada na Ukrajinu, posebno o ulozi Evrope u globalnom ekonomskom i političkom poretku, više nisu validna. I Evropa trenutno ima veliki problem da pronađe sebe u ovom novom kontekstu. U političkom smislu, svela se na satelit Amerike, slijepo prateći njene korake kako u ratu u Ukrajini, tako i u Izraelsko-Palestinskom konfliktu. Kada je ekonomija u pitanju, svima je jasno da se mora nešto preduzeti kako bi se smanjila zavisnost od drugih, ali se ipak ništa konkretno ne preduzima. Tehnološki, Evropa zaostaje i za Amerikom i za Kinom u svim ključnim oblastima – i u vještačkoj inteligenciji, i u čipovima, i u električnim automobilima. Institucionalno, Evropska Unija je praktično nefunkcionalna, zbog neodstupanja od principa konsenzusa, i zbog sve većih razlika i podjela među članicama, što se dobro vidjelo nedavno, kada nisu mogli usvojiti paket pomoći Ukrajini. Zbog svih ovih problema, nezadovoljstvo sve više raste, a trenutne političke elite nemaju adekvatan odgovor, što jača ekstremnu desnicu, čime se situacija dodatno komplikuje, ocijenio je dr Branimir Jovanović