Obrazovanje u srednjim školama potrebno je uskladiti sa potrebama tržišta rada - privredne komore i poslodavci pozdravljaju sve aktivnosti koje na tom planu čine nadležne vlasti. Radne snage nedostaje, mnogo je deficitarnih zanatskih zanimanja, koje treba dodatno podsticati da bi rasla domaća ekonomija.

Tržište rada u BiH pokazuje snažnu potražnju za obrtničkim zanimanjima u građevinarstvu, proizvodnji, poljoprivredi i turizmu, posebno za vodoinstalatere, stolare i bravare. Najtraženiji su radnici sa srednjom stručnom spremom, ali nesklad između obrazovanja i potreba tržišta, uz emigraciju, otežava popunjavanje tih pozicija. Sve izraženiji nedostatak zanatlija naglašava važnost promocije ovih zanimanja za stabilnost tržišta rada.

„Mislim da bi svi trebali raditi na promociji strukovnog zanimanja. To su jako plaćena radna mjesta. To su mjesta koja su vrlo atraktivna i mislim da na neki način nisu previše se primakla onima koji trebaju da se upišu u srednje škole, pogotovo strukovne. U nekom narednom periodu trebala bi i komora i poslodavci da rade na promociji zanimanja kako bi mladi učenici odabrali i zainteresovali se za takva zanimanja“, kazao je Suhad Ećo, predstavnik Udruženja poslodavaca FBiH.

Nesigurnost u vezi s validnošću obrazovanja za ove profesije, kao i predrasude o manje atraktivnim karijerama, odvraćaju mnoge mlade i njihove roditelje od ovih škola. Statistika pokazuje da na birou za zapošljavanje čekaju hiljade ljudi - a zanimanje za ova radna mjesta i dalje ostaje nisko.

„Imate takve talente, tako mlade ljude, koji već u devetom razredu iskazuju određenu želju, određeni kvalitet i afinitet prema određenim obrtima i zanatima. Međutim, roditeljima ili nije u interesu ili kao da žele da se ne upišu u neke od tih zanatskih škola - nego ih oni šalju u druge škole i onda kasnije oni i sami imaju problem“, govori Naser Idrizagić, predsjednik Obrtničke komore KS-a.

Redovi pred službama za zapošljavanje rastu proporcionalno potrebama za radnicima. A i biroe za zapošljavanje treba reformisati da bi bio smanjen rad na crno te da bi se dala podrška razvoju realnog sektora.

„Mislim da bismo morali raditi na reformi službi za zapošljavanje. Tamo mi godinama govorimo da moramo imati aktivne i pasivne tražioce posla. Prilika ima, da li kroz angažman u svojoj struci, a ukoliko ne postoji mogućnost u svojoj struci, mi idemo kroz mogućnost prekvalifikacije ili dokvalifikacije tih osoba, koji se nalaze u zavodu, a kojih je jako puno. Time bi se pomoglo i poslodavcu i zaposlenoj osobi“, ističe Ećo

Ministarstvo obrazovanja je, prema njegovim riječima, ove godine osnovalo Komisiju za upisnu politiku u kojoj su prvi put predstavnici poslodavaca, odnosno privredne, obrtničke komore i Udruženja poslodavaca Kantona Sarajevo. Poslodavci pozdravljaju ove aktivnosti i poručuju da će podsticaj novih zapošljavanja značiti i veći standard građana i razvoj bh. ekonomije.