Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez predložio je generalnom sekretaru NATO-a Marku Rutteu, tokom njegove ovosedmične službene posjete našoj zemlji, da BiH bude uslovno primljena u NATO, a ako bi to izazvalo probleme, isti prijedlog da se ponudi i Srbiji. Smatra da bi to osiguralo dugotrajan mir i stabilnost u regiji.

Dekan FPN-a u Sarajevu Sead Turčalo ističe da je sam koncept uslovnog članstva u NATO-u suštinski netipičan i nepoznat u procedurama NATO-saveza. Dodaje da ovaj savez u dugogodišnjoj praksi nije poznavao nešto slično, već se oslanja na jasno strukturirane i dobro definisane faze približavanja članstvu, poput Programa Partnerstva za mir (PfP), Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), Akcijskog plana za člansto (MAP). Prema tome, kaže Turčalo, uvođenje novog termina zahtijevalo bi značajnu debatu i redefiniciju NATO-prakse, što je teško očekivati.

- S obzirom na specifičnosti Bosne i Hercegovine i Srbije, ideja o uslovnom članstvu nudi intrigantan prostor za razmišljanje. Ipak, u ovom trenutku je to potpuno hipotetička opcija, jer nije došla iz same strukture Saveza, pa je teško o tome promišljati i kao nekom potencijalnom scenariju. Što se Srbije tiče, trenutno i takve hipotetičke opcije nailaze na ozbiljnije prepreke. Istraživanja javnog mnijenja ukazuju da čak 74 posto stanovništva ima negativan stav prema NATO-u. Činjenica da je Srbija već ostvarila visok stepen saradnje kroz IPAP ukazuje da postoji spremnost za partnerstvo, ali ne i za formalno članstvo. Ovdje čak i hipotetički koncept uslovnog članstva teško može nadjačati duboko ukorijenjene političke i društvene barijere, naglašava Turčalo.

Nadalje, dodaje Turčalo, bez obzira na navodnu inicijalnu zainteresovanost generalnog sekretara Ruttea, NATO funkcioniše isključivo konsenzualno.

 - To znači da bi takva ideja morala proći iscrpnu diskusiju i biti prihvaćena jednoglasno, što trenutno ne djeluje posebno realno. NATO-savez obično ne mijenja svoja pravila zbog specifičnih bilateralnih situacija, posebno ne u tako osjetljivim kontekstima kao što su BiH i Srbija. Suštinski, prijedlog o uslovnom članstvu u NATO-u zanimljiv je pokušaj pragmatičnog pristupa komplikovanim unutrašnjim i regionalnim odnosima. Međutim, realističnost ovog prijedloga djeluje prilično ograničeno, imajući u vidu polarizaciju povezanu s tim pitanjem i proceduralne prepreke unutar NATO-a, kaže Turčalo.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike iz Beograda, smatra kako je prijedlog o uslovnom članstvu u NATO-u definitivno dobra ideja u geopolitičkom kontekstu.

- Članstvom celog regiona u kolektivnom sistemu odbrane obezbedili bi se regionalno poverenje, pouzdanost i predvidljivost. Iako je neprimereno da se u diplomatskom maniru predlažu strateške odluke drugoj zemlji, Srbija bi trebala razmišljati o evroatlantskim integracijama zbog neodrživosti vojne neutralnosti i nacionalnih interesa koji bi se punopravnim članstvom mogli ispuniti. U uslovima kada je vojna potrošnja Srbije u odnosu na BND jedna od najvećih u Evropi, a da padamo u snazi oružane sile - za 7 mesta po portalu Global Firepower - opravdano je da se zapitamo kako da društvo u celini postane bezbednije, kaže Lunić.