Srbijanski pisac i sociolog Stefan Simić večeras gostuje treću noć u Sarajevu. Ko je propusti uživati u jedinstvenoj ispovijeti u kabareu neka dođe na bazen Dobrinju u bar Lounge RibicE. Prije zadnjeg nastupa Simić se obratio Sarajlijama, a njegovu objavu prenosimo u cijelosti, bez intervencija.

Sinoć mi je nekoliko ljudi iz Sarajeva napisalo, "izvini, došli bismo na tvoj nastup, ali već smo ranije kupili karte za film i koncert Ace Lukasa u Skenderiji.

Naravno, nisam odgovorio. Ako oni ne znaju da Lukas peva na Vučićevim političkim skupovima i proslavama, koji je izjavio 100 muslimana za jednog Srbina, ne bih da ih podsećam. O učestvovanju u Pink mašineriji balkanskog zaglupljivanja i da ne pričam.

O promociji raznoraznih supstanci takođe. O drugovanju sa Arkanovom udovicom, koji nije po Bosni sadio ljubičice i cveće, nego sa svojim paravojnim formacijama radio nešto drugo rećiću samo ovo – Sarajevo treba da bude otvoreno za sve, ali ne i za svakoga.

U Skenderiji je nekada pevalo ono najbolje sto je Jugoslavija dala, Đorđe Balašević, Oliver Dragojević, Davorin Popović, Kemal Monteno...Sada se gleda “Pokidan”, film o “genijalnom” životu Ace Lukasa, promoviše knjiga, i posle on, sav “pokidan”, peva. Danas Vučiću, sutra sarajlima. Danas Dodiku, u Banja Luci, a sutra će ponovo Vučiću i politici zla koja obesmišljava i razara sve pred sobom.

Kaže se – ko peva, zlo ne misli. Slažem se, ali za koga pevaš, za toga radiš, a šta ako taj čini veliko zlo? Naravno, neki svet kome se obraćam to ne zanima, a treba da ih zanima. Treba da znaju čemu i kome širom otvaraju vrata svoje kultne dvorane gde je Bosna postala prvak evrope u košarci sa Mirzom Delibašićem. Gde su bile održane jedine Olimpijske igre na ovim prostorima, gde su se opraštali Indeksi, gde je bezbroj puta nastupilo Bijelo dugme iz najboljih dana. Gde je Balašević bio prvi, sa one strane, koji je prešao, i došao, i održao antiratne koncerte, u čast mira, dok su svi plakali.

Došli smo do toga da im “pokidani” izjavljuje ljubav (tako mu se zove film koji je sinoć promovisao), promoviše sebe kao nekakvo kulturno dobro, uz knjigu, film i koncert.

Aca Lukas i knjiga? Aca Lukas i film?

E moje Sarajevo, zar si izgubilo svaki kriterijum? Skoro nedelju dana sam ovde, skoro pa nijedan medij, osim jednog privatnog portala nije najavio i preneo moje nastupe, a Aca Lukas vam puni Skenderiju. Što ne pitaju Acu Lukasa i politiku koju zastupa što je Feđi Štukanu zabranjen ulazak u Srbiju?

Čija je knjiga “Blank” imala preko 50 izdanja, u istoj toj Srbiji? Šta se to dešava sa Sarajevom? Šta se to dešava sa svima nama? Najboljima zatvaramo vrata, a najgorem ološu se klanjamo i dajemo dve na izvolte? Da li smo postali bolji, ili samo neverovatni licemeri koji na sve ćute?

Što se mene tiče, ne ćutim, a vi kako hoćete!? Padajte zajedno u trans sa Lukasom, i ostalima, koji su degradirali ove prostore kao malo ko, rame uz rame sa onima koji su gurali ljude u ratove. Ja, neću!