Opština Trnovo u julu prošle godine, uprkos brojnim pritužbama od strane vlasnika malih objekata na Jahorini, usvojila je Regulacioni plan za područje Jahorine. Krajem februara ove godine Ustavni sud Republike Srpske tu odluku proglasio je neustavnom uz ocjenu da nije u saglasnosti sa Ustavnom Republike Srpske i Zakonom o uređenju prostora i građenja.
Na nezakonitosti Regulacionog plana upozpravali su i građani koji žive na području koje je obuhvatio sporni Regulacioni plan ali opštinari su se stavili na stanu krupnog kapitala.
,,Oko naših kuća planirane su zgrade. Nisu ostavili čak ni onaj minimalni prostor koji, po svim pravilima, mora biti oko objekta.Oni su izmeđi naših kuća ,,uglavljivali'' zgrade od 5-6 sprarova i u potpunosti su nas planirali zagraditi, betonirati 20 hektara planine '', kaže Jasmina Matić koja živi u jahorinskom naselju Obućina bare.
Javna je tajna da se na dijelu Jahorine, koji je obuhvaćen spornim Regulacionim planom, odavno zida, gradi, betonira bez ikakvog plana i reda pa je očito taj Regulacioni plan bio prilika da se sve to legalizuje. Ko može graditi na planini bez papira, pa tražiti od lokalne zajednice da to legalizuje? Samo onaj ko ima pare i moć. Vlasnici krupnog kapitala povezani sa političarima.
,,Krupni kapital povezan sa politikom nama, malim ljudima nije blizak'', kaže Jasnina Matić i dodaje da su se oni borili za svoja prava sredstvoma koja im zakon dozvoljava.
,,Mi jedino tako možemo da se borimo, nikako silom kao neki'', poručuje Matić.
Moćnici silom još nisu krenuli, ali novcem da, jer po njima sve i svako može da se kupi.
Savo Bojanoivić advokat vlasnika malih objekata na Jahorini kaže da su mu nudilo novac da bi odustao od zastupanja svojih klijenata.
,, Zvali su, naravno nisu se predstavljali, i nudili da će platiti više samo da odustanem. Nisam pristao. Dolazili su čak i neki moji poznanici da mi prenesu poruke da bi neki navodno investitori htjeli samnom da popričaju, i to sam odbio'', tvrdi Bojanović.
U trci za kvadratima, novim apartmanima, kaficima i restoranima niko ne vodi računa o infrastrukturi,a to je gotovo sve iz vremena Olimpijade kada je na Jahorini bilo znatno, znatno manje objekata.
Kanalizacija sa planine uliva se direktno u Paljnsku Miljacku, vode je svaki dan sve manje a sa jahorinskih izvora vodom se napaja Istočno sarajevo i dio Sarajeva.
Ekonomski analitičar Slaviša Raković kaže da je obaveza lokalnih zajednica i Vlade Republike Srpske da se brinu o infrastrukturi na planini ali je očito da oni to ne rade.
,,To su izuzetno skupe investicije a ne donose nikavu dobit. Bar ne kratkorično, ali dugoročno će se tek vidjeti koliko je infeastruktura značajna i za one koji grade ali i za sve koji žive ovdje,’’, ističe Raković o upozorava da je, u trci za kvadratima i brzom zaradom, infrastruktura zapostavljena što će imati nesagledive posljedice.
